Ђевојка прстен изгубила

* * *


Ђевојка прстен изгубила


Ој јаворе, зелен боре,
     Лијеп ти си крајем горе!
Куд ти гране допирале
     Туд ми овце пландовале.
Пландиште се упалило, 5
     Трнула га лијепа Мара.
Трнећ прстен изгубила.
     Па војводу потворила:
“Ти с’ војвода прстен наш’о.“
     Н'јесам Маро ни видио! 10
Синоћ касно с војске доша’,
     Јутрос рано у лов поша’.
Добар лов сам уловио:
     Два јелена и кошуту.
Из јелена сунце грије, 15
     Из кошуте мјесец сије.
Сунце грије за сироте,
     Мјесец сије за путнике.


Референце

Извор

Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 6-7