Ђевојка клела драгога
Мајка Мару иза града звала
(Силберово, силберово.
Силбер Турци лепој руци.
Мани Јово! Мани Јово!
Мани мене око себе, ђевојко.)
Јеси л' Маро, платно уб'јелила?
-
Н'јесам мајко, ни до воде дошла:
-
Драги ми је воду замутио.
-
Кун’ га, мајко! и ја ћу га клети:
-
Родила му шеница бјелица!
-
И у брду винова лозица!
-
Челице му пољем посједале!
-
Шара краве волове телиле!
- -
Њедра моја - тавница му била!
-
Руке моје - ланац око врата!
|
|
Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 86-87.
