Ђевојка клела драгога

* * *


Ђевојка клела драгога

Мајка Мару иза града звала
     (Силберово, силберово.
     Силбер Турци лепој руци.
     Мани Јово! Мани Јово!
     Мани мене око себе, ђевојко.)
Јеси л' Маро, платно уб'јелила?
              -
Н'јесам мајко, ни до воде дошла:
              -
Драги ми је воду замутио.
              -
Кун’ га, мајко! и ја ћу га клети:
              -
Родила му шеница бјелица!
              -
И у брду винова лозица!
              -
Челице му пољем посједале!
              -
Шара краве волове телиле!
              - -
Њедра моја - тавница му била!
              -
Руке моје - ланац око врата!


Референце

Извор

Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 86-87.