Отворите главни мени
XXI
Писац: Јован Јовановић Змај
Ђулићи увеоци



Пробудио с’ оркан љути,
Ишчупао врту цвете;
Отуд даље — кô да риче:
Тешко теби, јадни свете!

Подигô се у висину,
Па облаке раздерао;
Стогодишњем храсту рече:
„Ето видиш, сад си пао!“

Тражи море, па га нађе.
Тресну, смрви беле броде;
Па уздахну урнебесно, —
Насмеја се — даље оде.

Гром га прати, а он лети!
Куда лети, куд ли бега?
Оде цркви, па ту сруши
Крст са храма божијега.

Што то чиниш? — питали ли га,
Кад је клонô, па се стишô...
„Ко би чуо моју тајну,
Тај би с места сума сишô!“


  • Јован Јовановић Змај: Одабрана дела, књига 1, страна 289 , Матица српска, Нови Сад.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 115 година.