ĐULIĆI UVEOCI XXI
XXI Pisac: Jovan Jovanović Zmaj |
Đulići uveoci |
Probudio s’ orkan ljuti,
Iščupao vrtu cvete;
Otud dalje — kô da riče:
Teško tebi, jadni svete!
Podigô se u visinu,
Pa oblake razderao;
Stogodišnjem hrastu reče:
„Eto vidiš, sad si pao!“
Traži more, pa ga nađe.
Tresnu, smrvi bele brode;
Pa uzdahnu urnebesno, —
Nasmeja se — dalje ode.
Grom ga prati, a on leti!
Kuda leti, kud li bega?
Ode crkvi, pa tu sruši
Krst sa hrama božijega.
Što to činiš? — pitali li ga,
Kad je klonô, pa se stišô...
„Ko bi čuo moju tajnu,
Taj bi s mesta suma sišô!“
- Jovan Jovanović Zmaj: Odabrana dela, knjiga 1, strana 289 , Matica srpska, Novi Sad.
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Jovanović Zmaj, umro 1904, pre 120 godina.
|