ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ XVIII

XVIII Писац: Јован Јовановић Змај

Ђулићи увеоци

Преврћући прашне књиге,
Прашне књиге и хартије,
Нађох песму забачену,
Што је нико читô није.

Та је песма излив срца,
Излив душе срећних дана,
У њојзи је моја cpeћa,
Љубав моја опевана.

У њојзи је одзив раја
На усклике жића млада,
Са највишег негда виса,
Са врхунца мојих нада.

Али ко би данас смео
Сећати ме срећних дана
— Не смем ни ја да те читам,
Песмо моја нечитана.

Поред мене свећа дршће,
Кâ да б’ песму читат’ хтела,
Ја је дадох њеном пламу —
Хартија је изгорела.

Хартија је изгорела,
Ал’ осташе слова бела,
Песма моја нечитана
Још се види са пепела.

И ја читам своју песму,
Одисаје срца врела,
Читам цветак своје среће,
Све то читам са пепела.

Ох, зар тако, љубав света
И по смрти јоште траје!
Ох, зар тако пепô чува
Моје свете осећаје!

Зар је пепô тако веран,
Па не пушта миље своје!
— Аој песмо, туго моја!
Ој, пепеле, добро моје!

• Јован Јовановић Змај: Одабрана дела, књига 1, страна 283-284 , Матица српска, Нови Сад.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 120 година.