ĐULIĆI UVEOCI XVIII

XVIII Pisac: Jovan Jovanović Zmaj

Đulići uveoci

Prevrćući prašne knjige,
Prašne knjige i hartije,
Nađoh pesmu zabačenu,
Što je niko čitô nije.

Ta je pesma izliv srca,
Izliv duše srećnih dana,
U njojzi je moja cpeća,
Ljubav moja opevana.

U njojzi je odziv raja
Na usklike žića mlada,
Sa najvišeg negda visa,
Sa vrhunca mojih nada.

Ali ko bi danas smeo
Sećati me srećnih dana
— Ne smem ni ja da te čitam,
Pesmo moja nečitana.

Pored mene sveća dršće,
Kâ da b’ pesmu čitat’ htela,
Ja je dadoh njenom plamu —
Hartija je izgorela.

Hartija je izgorela,
Al’ ostaše slova bela,
Pesma moja nečitana
Još se vidi sa pepela.

I ja čitam svoju pesmu,
Odisaje srca vrela,
Čitam cvetak svoje sreće,
Sve to čitam sa pepela.

Oh, zar tako, ljubav sveta
I po smrti jošte traje!
Oh, zar tako pepô čuva
Moje svete osećaje!

Zar je pepô tako veran,
Pa ne pušta milje svoje!
— Aoj pesmo, tugo moja!
Oj, pepele, dobro moje!

• Jovan Jovanović Zmaj: Odabrana dela, knjiga 1, strana 283-284 , Matica srpska, Novi Sad.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Jovanović Zmaj, umro 1904, pre 120 godina.