Отворите главни мени
LX
Писац: Јован Јовановић Змај
Ђулићи увеоци



У сну, дабогме у сну,
И где би другде било,
Дође ми моја мајка
И поздрави ме мило.

На моје тешке јаде
Спустила своје очи,
Утишаше се јади
Небеском неком моћи.

У сну, дабогме у сну,
Дођоше друзи мили,
И стиснуше ми руку,
Сумор ми разведрили.

У сну, дабогме у сну,
Дође ми моја драга, —
У саломљеним грудма
Разви се нова снага.

И пролеће се засја
У души мојој тијој,
А заигра ми срце,
И почех певати јој.

У сну, дабогме у сну,
Деца ми стигла мила,
И одмах сам их познô,
Ма да им никла крила.

Па свако руку стави
На једну моју рану,
А то је било као
Да мелем на њу кану.

Будан сам, опет будан,
И опет... али нека,
Даклем на оном свету,
Онде те мелем чека.


  • Јован Јовановић Змај: Одабрана дела, књига 1, страна 335-336 , Матица српска, Нови Сад.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 115 година.