ĐULIĆI UVEOCI LX

LX Pisac: Jovan Jovanović Zmaj

Đulići uveoci

U snu, dabogme u snu,
I gde bi drugde bilo,
Dođe mi moja majka
I pozdravi me milo.

Na moje teške jade
Spustila svoje oči,
Utišaše se jadi
Nebeskom nekom moći.

U snu, dabogme u snu,
Dođoše druzi mili,
I stisnuše mi ruku,
Sumor mi razvedrili.

U snu, dabogme u snu,
Dođe mi moja draga, —
U salomljenim grudma
Razvi se nova snaga.

I proleće se zasja
U duši mojoj tijoj,
A zaigra mi srce,
I počeh pevati joj.

U snu, dabogme u snu,
Deca mi stigla mila,
I odmah sam ih poznô,
Ma da im nikla krila.

Pa svako ruku stavi
Na jednu moju ranu,
A to je bilo kao
Da melem na nju kanu.

Budan sam, opet budan,
I opet... ali neka,
Daklem na onom svetu,
Onde te melem čeka.

• Jovan Jovanović Zmaj: Odabrana dela, knjiga 1, strana 335-336 , Matica srpska, Novi Sad.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Jovanović Zmaj, umro 1904, pre 120 godina.