[Vozila se šajka mala barka]
Iz Malog Iža
Vozila se šajka raala barka,
puna šajka mladih divojaka,
do podne je lipo vrime bilo,
a od podne podigli se vali,
podigli se barku privrnuli. 5
Sve divojke na kraj isplivale,
samo nije Anica divojka.
Ona viče iz dunbine mora:
„Ko bi mene mladu izbavio,
dala bi mu bilo lice ljubit!" 10
To začuje od Karlovca bane,
pa on tiši svoje bile ovce:
„Tud pasite, moje bile ovce,
tud pasite, mene ne čekajte,
potonem li s Anicom divojkom, 15
bez mene se po polju skitajte!"
Pa on skida torbu sa ramena
i u torbi šarene svirale,
pa ih meće u zelenu travu,
pa on skače u dinbuko more, 20
i izbavi Anicu divojku.
Kada ju je na kraj izbavio,
on potraži svoje obećanje:
„Daj, Anice, ča si obećala!"
„„Koga san ti jada obećala?"" 25
„Nisi jada nego bilo lice!"
„„Ajme meni, od Karlovca bane,
viti će nas na moru ribari,
pa će mojoj majki poviditi,
karat če me moja, mila majka, 30
neg mi pojmo u no poIje ravno,
tamo ljubi koliko ti drago!""
Kad su došli u ’no polje ravno,
Ivo traži svoje obečanje:
„Daj, Anice, ča si obećala!" 35
„„Ajme meni, od Karlovca bane,
viti će nas na polju težaci,
pa će mojoj majki poviditi,
karat će me moja mila majka,
neg mi pojmo u goru zelenu, 40
tamo ljubi koliko ti drago!""
Kad su došli u goru zelenu,
Ive pita svoje obećanje:
„Daj, Anice, ča si obećala!"
„„Ajme meni, od Karlovca bane, 45
viti će nas u gori čobani,
pa će mojoj majki povidlti,
karat će me moja mila majka,
neg mi pojmo do mojega dvora,
u mom dvoru pribile kamare, 50
tamo ljubi koliko ti drago!""
Kad su došli do biloga dvora,
Ive pita svoje obećanje:
„Daj, Anice, ča si obećala!"
Ma je Ane pobigla u dvore, 55
pa govori svojoj miloj majki:
„Prid dvorom je od Karlovca bane,
misto moga netaknuta lica,
daj mu, majko, rumenu jabuku,
nek me prosi, ako san mu draga!" 60
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
