Već lijepe dvi oči svital dan izvode Писац: Динко Златарић
* * *
PJESAN CXII
Već lijepe dvi oči svital dan izvode,
i sunca s istoči vridnosti nadhode.
Skončaše svaku zled ka im jur domori,
ter divni njih pogled svitlosti vas gori.
Puna tej svitlosti lica se ponose, 5
i čudnom liposti svim srca zanose.
Već ljuven Bog u svom kraljestvu pribiva,
s radosti neizmijernom pozore celiva.
Svakomu povraća veselo živjenje.
veseljem naplaća žalosno cviljenje. 10
Vedra su nebesa, vjetar tih i more,
i puna uresa sva polja i gore.
Trava je odila zelenju go kami
i cvijetjem prikrila, zemaljskim zvjezdami.
Svud ptice spijevaju s ljubezni velikom, 15
dubja med puštaju, i rike vre mlikom.
Od zla nî spomene, svak žive radostan
gdi oči ljuvene izvode svital dan.
Izvor
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str. 232-233, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.