Neredno dni tvoje potlači smrtni stril,
ka srca i moje duše si bolji dil;
zač biješe pravije, što zaman sveđ želih,
da umren ja prije, ki prije rođen bih.
Prije tebe ja postah na ovi tužni svit,5
a na njem sad ostah za tobom cvil tvorit,
što bi ti ostala sad za mnom suze trt,
da bi se vladala razlogom gluha smrt.
Neg ona nemila život naš stiraje,
zelena od zrila razabrat ne haje. 10
Evo, jaoh! Vječni san prije reda ti iskusi,
a meni boljezan čini bdit u tuzi.
Bolest je sveđ sa mnom ter ili dan biva,
ili nas noć tamnom koprenom pokriva,
moj se duh sveđ muči cijeć trudne spomene,15
da se ti razluči za vazda od mene.
Ne zdrži vas svit saj nesreći mojoj lik,
nu mi je manji vaj što nije dug moj vik.
Kratki su moji dni, a tomu jes biljeg,
prije reda što meni po vlasijeh mete snijeg,20
što snaga skraćena još gine s nemira
ki mi prije vrimena iz tila duh tira.
Meni je tim samo razgovor i pomoć,
da imam ja tamo za tobom brzo doć.
Možebit višnja vlas po svojoj milosti 25
sastavit bude nas u vječnoj svjetlosti.
Izvor
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str.185, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
