| 404. pesma Pjesni razlike
|
U SMRT ISTE GOSPOĐE NIKE.
* * *
O sunce, boga rad hoti mi sad riti,
što svitliš svitlje sad, neg nigdar pri sviti,
ne bivši na sviti već one, koja nas
činjaše živiti veselo svaki čas?
Tebi se sad prima za žalos vil take5
obujmit tamnima mracima tve zrake.
Mili moj, vik takoj razuman rit neće,
vidin'je tvoje to kratko je od veće.
Promjene čoek nikad u meni ni vidil,
kakva me vidiš sad, taki sam vazda bil;10
čim svitlim na saj svit ja ljudem s neba zgar,
ne može manja bit ma svitlos nikadar.
Nu drugo sunce ono, ko sada na sviti
ti plačeš toliko, er hotje umriti,
polipsat' u mrake velmi zlo činjaše15
prisvitle me zrake, čim doli svitljaše
Tim svitlji ja sada vidim se, znaj, tebi,
ner onda, jur kada na nebu nje ne bi.
Tako ja hvaljeni uprašam sunač zrak,
i tako on meni odgovor daje pak.20
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
|
