[U Bogdana sele neudana][1]
U Bogdana sele neudana,
brat je Bogdan nikome ne daje,
dok za sebe divojku ne najde,
baš 'nakovu kakova mu sele.
'Bajde Bogdan i sela i grade, 5
nidi za se divojke ne najde,
baš nakovu kakova mu sele.
Pa je bratac seli besidijo:
„Nemoj mi se udavati, sele,
niti ću se ja brate ženiti, 10
skupa ćemo starost učiniti."
Misli Bogdan da niko ne čuje,
začuja ga Senjanine Ive,
jutrom čuje, večer kupi svate,
pa on grede dvoru Bogdanovu, 15
sobom vodi kitu Senjanina,
sve junaka mladi', neženjeni',
koj' nimaju brka ni ricove
ni sestrice niti virenice,
kojim' nije žao poginiti, 20
niti rusu glavu izgubiti.
Kad je bilo noći pola noći,
pak je Bogdan seli besidio:
„Oj bora ti, draga sele moja,
koja kurba to u dvor dolazi, 25
sve je zamor od junakov mladi'!"
Skače sele na noge lagane,
pa 'na ide na pinžer od grada,
to u dvoru Senjanine Ive
i još s njime kita od Senjana, 30
pak je svomu bratu besidila:
„A moj brate, Ljutica Bogdane,
U dvoru je Senjanine Ive!"
Kad je Bogdan selu razumija,
on se diže na noge lagane 35
i un ide na pinžer od grada
i uzimje svoje puške male.
Besidi mu mladi Senja Ive:
„Oj bora ti, Ljutica Bogdane,
ti nepuni svoje puške male, 40
nit' i' bacaj po mlade Senjane,
jer ako mi koga raniš druga,
nećeš mi se nanositi glave."
Zato Bogdan haje i ne haje,
puni pušku, baca na Senjane, 45
četri druga on Ivi ranija,
a petoga s dušom rastavija.
Kad to vidi mladi Senja Ive,
on uzimlje bojno koplje svoje,
i udara tog mladog Bogdana, 50
u zlo ga je misto udario,
u zlo misto u čelo junacko.
Mrtav Bogdan sa pinžera pade,
kako pade već se ne ustade.
Kad to vidi sele Bogdanova, 55
ona plače i suze proliva
i Bogdana brata spomenjiva:
„O Bogdane, moj mijeli brale,
ludo si mi izgubio glave,
zarad moga lica rumenoga." 60
Kad to vidi mladi Senja Ive,
on uzimlje selu Bogdanovu
i meće je prida se na konja
i vodi je Senju bijelome.
Vama pisma, meni čaša vina, 65
da bi caša od barila bila,
ova bi je družina popila.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
