О вечери чиста с небом од кадиве
И с мраморним челом безобалног мора,
И са раширеним једрима по њиме,
И с игалима од високих гора,
– Док око мене шуморе маслине, –
Ох, како души годи твоја сјета –
И како, кô и ти, чезне да премине
У загрљајима непознатог свијета!...
И у том трену широка, кô вече,
И тако исто самотна и мека
Нечујно у њој чудна туга тече
По свећенички болујући чека,
Да тамо доље, на крај океана,
Још једно вече умре једног дана!...
Ћигале
Извор
Јаков Шантић:Сабране пјесме, Едиција Жива баштина, Свет књиге,Београд, и Институт за књижевност и уметност, Београд 2005., Приредио Синиша Тутњевић, стр. 193.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јаков Шантић, умро 1905, пре 119 година.