Tragična ljubav
Dva se mlada od malahna ljubu,
od malahna ter i do velika,
Mladi Omer s Nerinon divojkon,
al ne tiše Omerova majka,
da se ženi s Nerinon divojkon, 5
nego ćerkon Aga Asanaga.
Omer mi je majki govorio:
»Brzo ćeš me oženiti, majko,
crnon zemljon i travon zelenon,
ma ne ćerkon Aga Asanaga, 10
ona višja i od Nere lišja
i boljega roda i plemena,
ma ni ona mom sarcu ugodna,
kako Nere, ’na moja divojka.«
Pa podiže lulu i tanburu 15
i na rame zelene dolame,
pa se šeće k Nerini divojki.
Tu mi Omer pozlovoljan štaše,
al govori Nerina divojka:
»A Omere, draga dušo moja, 20
ča si tako kruto pozlovoljan,
hod Omere, ljubi ku s’ dosele!«
Ma je Omer Neri govorio:
»Oj Nerino, draga dušo moja,
brzo će me oženiti majka 25
crnon zemljon i travon zelenon,
ma ne ćerkon Aga Asanaga,
ona j’ lišja i od tebe višja
i boljega roda i plemena.
ma ni ona mom sarcu ugodna, 30
kako ti si, draga dušo moja!«
Pa podiže lulu i tanburu
i na rame zelene dolame
i se šeće bilon dvoru svomu,
kad je doša bilon dvoru svomu 35
to u dvoru lipo kolo igra
najspridnja je majka Omerova,
s lipom ćerkon Aga Asanaga.
Omer mi je majki govorio:
»Brzo ćeš me oženiti, majko, 40
crnon zemljon i travon zelenon,
a ne ćerkon Aga Asanaga!«
Zato majka nišće ne hajaše,
na silu ih biše oženila,
na silu ih biše zatvorila. 45
Kad je bilo niko doba noći,
niko doba okolo ponoći,
to govori Omer dite mlado:
»O divojko nasuđenje moje,
kad se jesan na te namirijo, 50
podaj meni divit i artiju,
da napišen jednu knjigu drobnu,
ku ću sada majci ostaviti,
jerbo ću ti junak priminuti.«
Pa napiše jednu knjigu drobnu. 55
»Sad te molin, divojćice mlada,
da ne cviliš u dvoru mojemu,
dokle bila zora ne zabili,
i Danica trake ne propusti,
da se moja majka ne probudi, 60
niti majka, nit braća rođena,
niti s njima mlađahne sestrice.«
Tu rič ’zusti i dušicu pusti.
Kad je bila zora zabilila
i Danica trake propustila, 65
proplakala mlada divojčica.
Ai govori Omerova majka:
»Nu, Omere, osahle ti ruke,
kad ne ljubiš nemoj ni mlatiti!«
Al govori mlada divojčica: 70
»Ne kun, majko, Omera svog sina
ne mlati me Omer, dite mlado,
nego kruto nasuđenje moje,
Omer ti je na ložnici mrtav.
Evo tebi jedna knjiga drobna, 75
ku ti noćas Omer ostavija,
u toj knjigi ovako ti piše:
»Sad se, majko, nauži veselja,
a vi, braćo, pisan napivajte,
a vi, sestre, kola naigrajte! 80
Neg te molim, mila majko moja,
da mi najdeš četiri nosača
i četiri mlada našijavca,
ne nos'te me kud se mrtvi nose,
već me nos’te uz Nerine dvore, 85
da 'na vidi moje mrtvo tilo,
je li mrtvo kako j’ živo bilo!«
Kad je majka riči razumila,
brzo najde četiri nosača
i četiri mlada našijavca, 90
pa govori Omerova majka:
»Evo ste mi, četiri nosača,
i četiri mlada našijavca,
ne nos'te ga kud se mrtvi nose,
već ga nos’te uz Nerine dvore.« 95
Nerina je na pendžeru stala,
majku svoju ona j’ dozivala:
»O starice mila moja majko,
evo meni lipa kita svatov,
pripravi mi prilipoga dara, 100
s kin ću mlada svate darovati!«
Majka mi je Neri govorda:
»Možeš, hćerce, bolje pogledati,
nemoj mi se prevarena najti!«
Ona j’ mlada bolje pogledala, 105
majku svoju potom dozivala:
»Ajme meni, moja mila majko,
nije ovo lipa kita svatov,
već mi nose Omera mrtvoga,
pusti mene na vrata od dvora, 110
da ja vidin Omerovo tilo,
je li mrtvo kako j' živo bilo.«
Majka mi je Neri govonla:
»Pojdi, Nere, barzo mi se vrati,
nemoj mi se prevarena najti!« 115
Nera ide na vrata od dvora,
pa govori Nerina divojka:
»Evo ste mi, četiri nosača,
i četiri mlada našijavca,
kalajte mi Omera mrtvoga, 120
da ja vidim Omerovo tilo,
je li mrtvo kako j’ živo bilo?«
Kalahu joj Omera mrtvoga,
ona mu se meće oko vrata:
»O Omere, dušo moja draga! 125
Crne oči, ča me ne gledate,
kako ste me gledale u majke
i u moje i u tvoje, dušo;
mila usta, ča mi ne pivate,
kako ste mi pivala u majke, 130
i u moje i u tvoje, dušo;
bile ruke ča me ne grlite,
kako ste me grlile u majke,
i u moje i u tvoje, đušo;
lake noge ča mi ne igrate, 135
kako ste mi igrale u majke,
i u moje i u tvoje dušo!«
Triput mu je celove podala,
a četrti mrtva uza nj pala.
Mlaji brate star’jega pogjeda: 140
»Vidis, brate, velike ljubavi
od našega brata i neviste!«
Skupa su i' mlade pokopali
Omera su crikvu zakopali,
a Nerinu uz vrata od crikve, 145
na Omeru znjihla je naranža,
na Nerini crvena jabuka;
kad mladići na misu hodili
mladići su naranže trgali
a Omeru pokoj nazivali: 150
»O Omere, pokojna ti duša,
kad si lipu naranžu zgojio,
da je mladi mi sada trgamo,
tvojoj đuši pokoj nazivamo!«
Kad su mlade na misu hodile, 155
one s mlade jabuke trgale,
mladoj Neri pokoj nazivale:
»O Nerino, pokojna ti duša,
kad si lipu jabuku zgojila,
da je mlade mi sada trgamo, 160
tvojoj duši pokoj nazivamo!«
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
