Sliši me tužice, uresna ma kruno
* * *
Sliši me tužice, uresna ma kruno,
u kojo' ružice na ličcu cti puno.
Jelinka kad stigne pas da mu smrt zada,
človiku dobigne ter mu se smiljen da;
zač mni bit ubranjen oda psa nemila, 5
a bude izranjen ljutostju od strila.
Meni se godi tak' kad na smrt dotira
ljubav jur moj žitak ter da ga razdira:
utečem vas on dan prida te umiljen,
mneći bit slobodan, a budem ucviljen 10
nalipom ljuveno, prid kojim trnu sve
kolikrat rumeno obrneš ličce tve,
da mene ubiješ jakino lovac zvir.
Da mi svit daruješ, ne bi mi veći mir,
odko mi neć vavik slobodit mladosti 15
ni mi ćeš dat za lik ke godi radosti.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
|
