Razmišljanje vrhu muke Isukrstove
Budući mnogo dni i vele godišta
prošlo mi jak u sni, ka strajah u ništa,
smišljat' mi čas pride, u koji iz tiela
duša nam izide noseći sva djela,
ka ima na sudu višnjemu kazati, 5
gdi ini zaludu razlog je davati;
rieh: s čiem ću tužan ja na taj sud doć' k bogu,
kad moja činjenja smišljati ne mogu?
ugodnu njemu stvar er niesam do danas
činio nikadar, ni dobro strajah čas, 10
neg li je oda svieh na svietu veći moj
bez mjere svaki grieh, kojiem se ne zna broj.
Misleći takoj rieh: u pismu nie li
da se smo u griesieh svi na sviet začeli?
i rekši i tkore: bez grieha ja jesam, 15
taj čas bi još gore usudil sebe sam.
Pak smislih da Eva ne bude zgriešila
er ne bi ni dieva na saj sviet rodila,
ni bi se djevica nazvala taj ista
od nebes kraljica i majka pričista, 20
rad grieha našega sudjeno kojoj bi
jedinca božjega da začne u sebi;
ne more biti, rieh, nego li da ima
vazda krat prvi grieh prid svojim očima,
svakomu ter od nas grješnika sa svu moć 25
spravna je svaki čas doteći na pomoć.
Tej stvari misleći vele duh izmučih,
pak njojzi uteći svršeno odlučih.
Tuj mi se učini da začuh u taj čas
s nebesa jedini oni nje slavni glas 30
govoreć: nudjer svak promisli što podnie
radi vas moj sinak, u komu zlobe nie,
kako li oni plač meni bi podnesti,
kad srce moje mač prodje od bolesti,
najliše kad vidjeh da moj sin izbrani 35
pusti duh, da vas svieh od smrti izbrani.
Čuvši ja ovi glas, ne znavši od kuda,
strnu mi svaki vlas jak na dan od suda,
i tuj rieh po svak čas smišljat' smrt i muku,
ka djavlu slomiv vlas ize nas iz ruku. 40
Nu togaj nie moć' smišljati, moj bože,
neg slavna tvoja moć ako me pomože;
molim te toga rad, slatki moj Jesuse,
dopusti da ja sad procvilim u suze,
smišljaje u srcu muke tve velike 45
i priljutu smrcu, koj nie prilike,
i ljute bolesti, ke majka tva draga
htje za nas podnesu videći te naga,
videći tve muke na križu najliše
kad noge i ruke čavli ti pribiše; 50
neka ja proplaču da zlobe velike
suzami oplaču, kiem nie prilike,
da mi ih oprosti velika moć tvoja,
u koj su milosti razlike bez broja,
jeda ja čis budu stojati onadaj 55
prid tobom na sudu, pak s tobom poć' u raj,
u komu s ocem ti i s duhom prisvetiem
imaš kraljevati i po viek vladat' sviem.
Videći prislavni Isukrs gdi naše
spasenje one dni nam se približaše, 60
koje nam od vieka naredi jedina
božja moć velika u smrti od sina,
za sve da željaše vrhu sve na saj svit
spasenje toj naše, za ko htje s neba sit',
misal mu velike trudjahu bolesti, 65
ke za nas grešnike imaše podnesti,
i pride svojiema u grad od Betanije,
od Jerusalema daleko ki nie;
tuj ti ga na svoj stan veselo ustavi
Šimun ki bješe zvan priz ime gubavi; 70
u toj Mandaljena poteče oni čas
ne bivši tuj liena ter donie vriednu mas,
er vidje velik trud gdi Jesus ukaza,
ter glavu oda svud njome mu pomaza,
pak poče plakati i noge suzami 75
njegove plakati a trti kosami.
Tuj njeki gledahu djela nje prisveta,
slobodno mišljahu: čemu je taj šteta?
a Juda reče pas: ja mogah prodati
za vele onu mas, uboziem pak dati. 80
Za sve toj ne bi uboziem podao,
nego bi sve sebi nevjernik ukrao.
A Isukrs mnozieh poče tuj karati
govoreć: ubozieh vi ćete imati,
kiem dobra moćete učinit' svakoja, 85
ako vi hoćete, pravo vam velim ja;
a mene jur veće do mala od danas
način vam bit' ne će imati polak vas.
Jesus, ki sva znaše po višnjoj milosti,
njim za zlo imaše, a njoj grieh oprosti. 90
U isto toj doba u srce od Jude
uljeze hudoba kroz misli prihude,
ter jošte u gore misao obrati
iskat' put da more Jesusa prodati.
Tuj majku dvie rieke poliše od suza 95
rad muke tolike, ter moli Jesusa:
moj sinko izbrani, ne hodi tamo još,
ako ne ć' da rani majku ti strašni nož;
za što mi svi vele i svi mi govore,
Židovi ne žele neg da te umore. 100
Još svaki od suza učenik procvili
moleći Jesusa da se od nje ne dili.
A Jesus videći toliko žestok plač
i majku gdi veći svaki čas kolje mač,
svu dragu onu noć milo ju tješaše, 105
er zdravo opet doć' do večer imaše.
Tuj se š njom pozdravi, a pak se s svojiema
učenici spravi put Jeruzalema;
a ona suzami ne pristav roneći
s ostalim ženami podje ga sliedeći. 110
Narodi od svuda Jesusa čekahu,
zamjerna er čuda od njega vidjahu,
najliše oživil Lazara što bješe,
koji je mrtav bil i ki jur smrdieše;
ter njetko maslinu s paomom metaše 115
a njetko haljinu, kudje proć' imaše;
pojahu s svieh strana dječica sa svu moć:
blaženi osana, ki na sviet hotje doć'.
Tuj ti se Židovi zamjerno smetoše
govore: tko je ovi, toliko ki može? 120
A Jesus uljeze u crkvu udilje
i sasta tuj gdi se trguje na zbilje,
ter uzam bič jedan sve one najbrže
učini bježat' van, a trg im razvrže
govore: nie li veličak ovo grieh? 125
ali pak nieste li proštili u pismieh:
u kući u mojoj da vazda molite,
a spilu vi u njoj lupešku činite?
I tu im do noći govori o bogu,
al oni vik doći ne htješe k razlogu; 130
za sve da poznahu er veli istine,
nu srce imahu jaki no od stine.
Uzamši odtle put s svojiema hotje poć'
u Marte počinut' na stanu onu noć.
I s jutra svanuv dan, u crkvu vrati se 135
govore: tko je žedan, prid' sjemo, napi se;
er vječni on bješe kladenac milosti,
svakomu hotieše da zlobe oprosti,
ki k njemu pridijahu i koji u njega
ufanje imahu spasenja svojega. 140
Drugi im taj vas dan govori o vjeri,
u Marte pak na stan vrati se k materi.
A majka pričista, vas dragi dan oni
ka cvilit' ne prista suzami neg roni,
u oni čas oči očisti od suza, 145
najbrže ter skoči da vidi Jesusa,
neka ju on ne bi sastao cvileći,
er njemu pod nebi ne bješe trud veći
nego li kad bi nju zlovoljnu sastao
ali ku najmanju muku nje poznao. 150
Sinak pun ljubavi uzam ju za ruku
milo ju pozdravi za skratit' nje muku;
a majka od muke, ku podniet' ne može,
pade mu na ruke ter se prinemože,
pak reče: sinko moj, kako me pozdravljaš, 155
pokli me ovakoj žalosnu ostavljaš?
Zdravlje me kakvo je, po koli tužna znam
veselje sve moje izgubit' da imam?
Židovi prokleti er te nenavide
za život tvoj sveti i čuda ka vide; 160
nu lasno sinko mož' odniet' mi nevolje
i ovi smrtni nož, ki majku tvu kolje,
ako mi rečeš sad nikako da veće
tvoj stupaj u taj grad stupiti već ne će.
Jesus pun ljubavi suznu ju videvši 165
svu misal postavi jeda ju utješi:
o majko pridraga, reče joj, znam da znaš
od mene što slaga u pismieh prorok naš;
ne znaš li ovu stvar er pisma taj vele
da me će još za har nenavidjet' vele? 170
meni jes podnieti svaki trud i muke
za narod izeti hudobi iz ruke.
Tuj majci još veći nemir duh prostrili,
tej muke misleći ter većma procvili.
Jesus kada zgleda gdi majka čini toj, 175
studeniji od leda primi se njega znoj,
er se on boljaše većma nje bolesti
neg mukom, ku znaše da ima podnesti;
ter jedva iz usti prisvetieh riec ovuj
s uzdahom izusti: pridraga majko čuj, 180
cjeć moje ljubavi, molim te sa svu moć,
tej suze ustavi i imaj mirnu noć;
s tobom ću ovu noć i s jutra bit' vas dan,
poslie ću majko poć' ocu bit' poslušan.
Tuj majka kad vidje Jesusa da lice 185
jak pepel ublidje, ustavi suzice
da veće ne cvili, neg li mu reče tuj:
moj sinko primili, hodi ve ter blaguj,
vidim te da s' trudan i vele da s' mučan
učeći njih vas dan kako si naučan. 190
Trudno ti vaj oba večeru tuj ješe,
a naših cić zloba vas taj trud podnieše.
S jutra prie neg na dvor otide, odluči
majci dat' razgovor da smrtno ne muči,
u kantun ka bješe otišla plakati, 195
er prid njim ne htieše tuj žalos kazati.
Kada ga ugleda bljedjega pepela
a gdi mu od leda znoj ide iz čela,
veličak trud pozna od sinka po licu,
ter vele žalosna ponovi tužicu, 200
i oni čas tuj ukide jak mrtva,
pak reče: sinko čuj, molim te majka tva,
znam da mož' sve stvorit', sahrani ti narod,
al ne daj umorit' tebe moj dragi plod.
On reče: majko ma, što ve mi toj praviš? 205
od prorok što pisma prid oči ne staviš?
veli Isaija da ne ću riet' ništa,
kad budem vodjen ja na posvetilišta;
mučeći ja imam jaganjac majko bit'
trebuje da se dam za narod ja ubit'. 210
Ne kaže svu moć bog, neg samo toj čini
što zna put i razlog da hoće istini;
ovo je majko put, ne more ino bit'
neg da dam ovu put razapet' i ubit'.
Tuj majka pri čista oćuti smrtni nož, 215
al za toj ne prista moleći sinka još:
moj sinko jedini, ne moj toj da vidju,
neg prie učini da smrtju ja pridju.
Isukrs videći tuj majku gdi staše
veoma u srneći, milo ju tješaše: 220
čemu je mis'o taj? ne znaš li majko ma,
do smrti moje raj zatvoren bit' ima?
kuda bi dake ti, čim se raj otvori,
ka imaš sidjeti uza me nad kori?
Tuj majka prisveta zagrliv Jesusa 225
moli ga opeta, ali ne bez suza:
a ti ve sinko daj pridragi odluči
da ve te smrca taj veomi ne muči.
Jesus joj reče tuj: o majko izbrana,
ne misli o tomuj, ne vriedjaj daj rana; 230
koli je majko ma veći grieh na svieti,
veća se za nj ima pokora podnieti;
a ti znaš i ja znam da prvi oni grieh,
kada zgrieši Adam, veći je oda svieh;
imavši dake ja za nj podniet' pokore, 235
muka će bit' moja ka se reć' ne more.
Kad začu majka toj, učini tolik plač,
er prodje srce njoj žalosni bridak mač.
Kad čuše tuj viku, najbrže svak skoči
od suza ter rieku proliše niz oči, 240
Jesusa moleći da misli tej svrne,
žalosno viđeći tuj majku gdi trne.
Majka ga onada moljaše sa svu moć
da joj tuj milos da u Jeruzalem poć',
neka ve žalosna daj vidi što godi 245
i neka brzo zna što se tuj prigodi.
Isukrs tuj ženam veljaše plačući:
pridaju majku vam, stojte š njom u kući;
meni je triebi sad u Jeruzalem poć',
a majko vi u grad možete i pak doć'. 250
Pak sinak primili s majkom se pozdravi,
ku grozno ucvili i tužnu ostavi.
Smislite celov taj, na pokon koji bi,
koliko žestok vaj u srce njih zabi.
Tuj s mukom velikom kada se rastaše, 255
majka učenikom sinka pridavaše,
a vrhu sve Judi, za što mu žalosna
ni misli ni ćudi po ničem ne pozna.
Pridragi sin podje a majku plačući
s Marijom tuj odje i s Martom u kuci. 260
O majko jedina, tko će taj plač izriet',
ostavši bez sina, ki podje za umriet'.
Još na tvom da krilu vidiš mu ti smrcu,
smrtnu bi ti strilu ćutjela u srcu;
er da još na ruci na tvojoj primine, 265
bila bi u muci, drag sinak gdi t' gine,
a neg li gospodje znajući sve muke,
na ke tvoj sin podje, komu li u ruke;
tko mu će uzdržat' glavicu oni dan,
tko mu li piti dat', kad bude on žedan? 270
a sve toj za zlobe za naše velike,
neka nas hudobe ne muče u vike.
Ne moj se majko ti za muke za ove
na Judu boljeti ni na zle Židove,
neg na nas prihude i grješne krstjane, 275
er za nas tej trude podnieste i rane,
i mi smo uzrok vas da muke tolike
padoše vrhu vas, kiem nie prilike.
A zlobni Židovi skupiše taj čas svjet
govoreć: tko je ovi? vas podje za njim sviet; 280
doći će Rimjani i nas će sagubit',
ovogaj ako mi ne budemo ubit'.
Reče im oni dan ki vlada sve ine:
trjebuje da jedan za vas puk pogine.
A toj on po sebi ne znaše što pravi, 285
neg sveti duh s nebi po njemu objavi,
er Jesus htijaše sahranit' narod vas
a djavlu imaše slomiti moć i vlas.
Tadadjer pun zloba nevjerni Juda pas,
vrh koga hudoba svršeno steče vlas, 290
Jesusa ostavi, k Židovom ter u dvor
muče se odpravi, gdi čine taj zgovor;
kuda te on vodi, njemu si pridana:
rekao sam Ivanu da s teziem sestrama 1075
stavi te na stanu gdi ne ćeš bit' sama.
Rieče joj: majko ti vidjela s' početak,
ufaj se vidjeti još bolju svrhu pak;
mnokrat nam i on sam ovu riee čini čut':
po smrti ja imam treći dan uskrsnut'. 1080
Za toj se dvignimo i hod'mo poć' na stan
da boga molimo čim dodje treći dan.
Nu se je vidila tolika muka tva
da te je pustila, mogu reć', da s' mrtva;
a sada podjimo udilje svi na stan, 1085
ter boga molimo čim treći svane dan.
O dobri krstjani, takodjer sad i vi
skrušeno svak stani na svojoj molitvi
moleći ovi dan taj muka da nie
njegova u zaman ni dieve Marije, 1090
ona da se moli a bog da nam prosti,
tko se za grieh boli po božjoj milosti,
došadši treći dan da Jesus bude moć'
u čisti ovi stan od duše naše doć',
da svaki nas svuda, uživa velike 1095
radosti do suda a poslie u vike. Amen.
