Priđe dan ki nosi žestok glas; čujem rit Писац: Динко Златарић
* * *
PJESAN LXXIV
Priđe dan ki nosi žestok glas; čujem rit:
„Spomen se, pepeo si i u nj se ć obratit".
Tim ako neću poć u pakal za grih moj,
trjebuje meni oć stvar dragu tolikoj.
Vrijeme je da se ja s pameti jnr stanem 5
i k putu spasenja stupaje već ganem,
što stvorit nikako po sebi ne mogu;
zač htijenje opako ne da se razlogu,
na silu slijedeći umrlih oči zrak
s kojijeh će doteći vječni mi cvil i mrak. 10
Nî daleč smrtni rok: dobro, jaoh! ne dođe
sunce toj na, istok, u zapad a pođe.
Na svrhu tad leti život naš, da ne vim
hoću li vidjeti drugi dan za ovim.
Toli mnom oblada skončav mi svu kripos 15
neredna uvada i tamna nje slipos.
Ti kralju od neba, koji sam dobro znaš,
ka je sad potreba da na me pogledaš,
željno te ja molju, k meni se obrati,
u velju nevolju pomoć me ne krati; 20
protivnoj silosti otmi me i ne daj
cijeć tvoje milosti, da zgine duša ovaj.
Izvor
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str.207, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.