Poraz taj, cvjete moj, ki svak čas ćutim ja

Poraz taj, cvjete moj, ki svak čas ćutim ja
Писац: Михо Бунић Бабулинов

* * *

Poraz taj, cvjete moj, ki svak čas ćutim ja,
   kad svietli pogled tvoj na oči me ne sja,
hrlo bi kroz svu moć pokonji dao mi cvil,
   naredba sgar pomoć, da mi ni' dopustil'.
Lieposti er tvoje u mojoj spomeni5
   kreposno vik stoje, moj cviete rumeni,
ovako od tebe ter dalek' stojeći,
   mnim te imat' kon sebe na tebe misleći.
Raj bi se mogla zvat' misli tej privara,
   da hoće takoj stat' i da me vik vara,10
. . . . neg se ja stavim u brzo, er sam sam,
   cvileći ter pravim: zač sebi smrt ne dam?

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Михо Бунић Бабулинов, умро 1590, пре 434 године.