PJESAN 154
Jaoh, ali dodje rok mojojzi nesreći,
ali je moj uzrok, da živem u smeći,
ali ti takoj hoć', moj cvite gizdavi,
da na smrt budem doć' cić virne ljubavi?
Znam, da nie uzrok moj, i znam, da moja čes 5
u ruci u samoj tvojojzi, kruno, jes;
tiem, pravo reć mogu, sama si ti uzrok
da meni nebogu skrati se smrtni rok.
Vaj, što me daj mirna ne čini umrieti,
po kli me, jaoh, virna u svemu nadje ti? 10
Što li mi smrt ne da, na ruci kad ti bjeh,
neka se spovijeda, od tebe jer umrieh?
Neka svak govori, kruno ma biserna:
ovaj vil umori poslušna i vjerna;
po kli me ti danas svršeno pogubi, 15
neka daj slavni glas ures tvoj izgubi.
Neg li me umori potajno toliko,
da se ne govori o tebi, ma diko.
Ali se ja boju, da će još višnji bog,
osvetit' smrt moju i branit' moj razlog; 20
i da će nebesa svjedočit' i vas sviet,
cić tvoga uresa da meni bi umriet'.
Toj mi je za dosti, da se tvoj pozna grieh,
jer s tvoje mladosti nemiran ja umrieh.
A sada sve čini, što t' drago, i tvori, 25
molim te, daj ne ckni, skoro me umori.