148. (145)
Za službe za moje, za ljubav i viru
za koju, gospoje, sada prav umiru,
reci mi Boga rad, za koju moju zled
od mene takoj sad odnosiš tvoj pogled,
jer ne znam krivine, ni moga uzroka 5
s ke činiš da gine život moj prije roka.
Jaoh, da zna tvoj ures srce me nemirno,
koliko t' spravno jes' i koliko t' jes virno,
sunčana tva dika sama bi svjedočil'
da mu nije prilika ni u čem do sad bil'. 10
Ali ga, jaoh, ne znaš za sve da noć i dan
u njemu pribivaš, tebi je za samoj stan.
Jeda se, jaoh, zgodi da tebi laž reče
na mene tkogodi, za dat mi smrt priječe,
molim te rad Boga, viđ dobro istinu 15
ter nemoj da s tvoga uzroka poginu.