Pjesan 137 (Nikola Nalješković)

Pjesan 137
Писац: Никола Наљешковић



* * *


PJESAN 137

Dražu ja imah stvar, moj cviete gizdavi,
     što jutros na solar biljeg mi postavi,
nego li meni sad da na čas daruju
     najl'jepši jedan grad, da u njem kraljuju,
er poznam, da sasma u tvojoj (?) lieposti 5
     još niesam, kruno ma, bez drage milosti;
bez koje na svieti, jedina ma vilo,
     nije mi živjeti ugodno i milo.
Tiein, kruno, ako hoc', da ti rob živ hodi,
     lasno ćeš stvorit' moć', nared' mi što godi, 10
neka taj razgovor ja budem imati,
     kad tebe i tvoj dvor ne budem gledati.
Jer kada budu poć' na oni dalek put,
     gledat'te neću moć'ni rieči tvoje čut';
nu tvoja zapoviecl srcu mom'ranjenu 15
     smirit' će svaku zled i muku Ijuvenu.
Kroz toj te sad molju, ne moj me umorit'
     u ovu nevolju, kad lasno mož' stvorit',
ter me ćeš dobiti za slugu i roba,
     da vjerno služiti budem ti do groba; 20



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Наљешковић, умро 1587, пре 437 година.