PJESAN OVA KAŽE, DA RIJEČI BOŽIJE U SEBI NIJESU PROTIVNE; IZETA IZ PULČA SPJEVAOCA GRČKOGA.

PJESAN OVA KAŽE, DA RIJEČI BOŽIJE U SEBI NIJESU PROTIVNE; IZETA IZ PULČA SPJEVAOCA GRČKOGA.
Писац: Динко Рањина

425. pesma Pjesni razlike

* * *

   Biv bređa mnom mati, otide za mir svoj
u bogov prašati, što se će rodit njoj.
   Febo joj hti riti: od tebe, ženo, znaj,
muška se roditi glava će na svit saj;
   a Marte: žena će od tebe iziti,
na svitu koja će svim se moć viditi.
   Juno pak moljena reče joj za tima:
polumuž polžena rodit se teb' ima.
   I tako zgodi se. Kad se ja porodih,
u meni vidi se i žena i človik.
   Opet još prositi ide ih mimo toj,
kom imam svršiti ja smrti život moj.
   Marte krs, Juno mač, a Febo voden kraj
reče joj, kroz hud plač dat mi će smrtni vaj.
   I toj se sve takoj napokon jur sgodi:
dognav me stupaj moj, gdi rasteć dub rodi,
   tuj se uspeh ja tade, ki vodu sjenjaše,
mač mi van ispade iz pasa, gdi staše,
   i na nj tuj pri stram ja padoh lazeći,
a noga na grani osta mi viseći,
   doli pak glava mi k vodi se prikuči,
ka s čudnim mukami jadno me izmuči.
   Sgodi se meni tač, da svrših ja moj vik
kroz vodu, krs i mač, biv žena i človik.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.