Ovi dan primili, ki skrati me trude
* * *
Ovi dan primili, ki skrati me trude,
kamenak da bili bilježat vik bude,
kraj vode studene danas se ugasi
želja ona, ka mene žestoko porazi.
Od mene hvaljena u sve ćeš bit hvale,
o vodo studena među sve ostale
Dopusti višnja moć, da nidna zvir prika
na blizu tebe doć ne bude do vika,
da nidna zla trava niknuti ne bude
kon tebe, ka slava biti ćeš ma svude;
da tve dno cakleno, bistrinom ko sviti,
od stada smućeno ne bude vik biti;
sjencu ti pak za tim, tve da su sve dike,
javorje granam svim stvaralo do vike.
Pastiri, ljuvezni koji su poznali,
njih medne vik pjesni uza te spjevali,
i tance njih mile kon tebe nepristav
gizdave sve vile vodile za ljubav.
Nijedan te vik oblak tamnostju ne obujmil,
ni ljetni sunač zrak svim plamom prisušil.
Neka su tva dila rad dara čestita
vrhu svih sve vrila najdraža od svita.
Nekoji jur pastir tej riječi veljaše,
uz bistri čime vir pod borjem sjeđaše.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
|
