* * *


Nevirna ljuba Grujina

Goru jaše Gruje junak mladi,
S Anđelijom virnom ljubom svojom,
Goru jašeć ljubi govoria:
„Anđelija, ljubo moja virna!
Drimkom drimljem,i meni se spava, 5
Oću li se poufati na te,
Da ja spavam pod jelvom zelenom?"
„„Bolje na me, nego i sam na se.""
Kad je Gruju sanak privaria,
Ljuba mu je ruke savezala, 10
I se penje na jelvu zelenu.
Ona viče iza svega glasa:
„Boga vama, do dva Turka mlada!
Gruju vam je sanak privaria,
Na snu sam mu ruku zavezala, 15
Jer je Gruje turska ubojica!"
Kad su Turci ljubi razumili,
Oni teku kroz tu goru crnu,
Kano vuče, od gore hajduče.
Kada Gruji Turci dotekoše, 20
Gruje se je sanka razbadria.
Ljuba jaše na konjika vrana,
Pod njom Grujo vrana konja vodi.
Al je jadan Grujo govoria:
„Da bi komu pogledati bilo, 25
Ali gradu al junaku mladu,
Kako brižan Grujo vezan odi,
Pod vranom si ljubi konja vodi!“
Gruje svojoj ljubi govoria:
„Anđelija, virna ljubo moja: 30
„A1 uzmi mi čedo iz ramena,
Da ga crna gora ne istrgne!“
Al je ljuba Gruji besedila:
„Neka ti ga, ajdučko kolino,
Da mu s ćakom puknulo srdašce!“ 35
Oni gredu doli na varoše,
Ondi Turci rujno vince pili
I med njima ljuba Grujičina.
Služilo ih momče Grujičino.
Malo momče domišljato bilo, 40
Mišalo je vino i rakiju,
Dok je Turke vino prinemoglo.
Kada j’ Turke vino prinemoglo,
Spidu Turci glavom bez uzglavlja
I med njimi ljupca Grujičina. 45
Gruje svomu momku govoria:
„Andrijašu, drago dite moje,
Uzmi ćordu kučki nevirnici
I oprašćaj ruke ćaćku svomu!“
Već je Gruje snagom prikinia, 50
Neg je momče ćordom pririzalo.
Gruji krvca ruke obalila.
Malo se je momče pristrašilo.
„Ne straš’ mi se, lipo momče moje!
Nije krvca od ćaćkovih ruku, 55
Neg je ovo krvca od konopa."
Kad si Gruje ruke oprostia,
Na snu Turcim glave odfatia,
I on zove kučku nevirnicu:
„Ustan gori, kučko nevirnice, 60
Sunce žarko polje priskočilo.
Ti si zovi do dva Turka mlada,
Jer je doba da mi putujemo."
Kad se ona sanka razabrala,
Tot su Turcim glave otfaćene. 65
Ona jaše na konjika vrana,
Biži bigom u goricu crnu.
A1 je mladoj Gruje govoria:
„Biži, kučko, ubignuti ne ćeš.
Da bi sinoć bila ubignula, 70
Jutros bi te zorom ufatia.“
Obuče joj od voska košulju,
Na glavi joj oganj naložia.
„Ne gor’, Gruje, žute kose moje,
Mnogo si jih puta pomrsia.“ 75
„„Mrsia sam, ali sam nevirno.““
Crne su joj oči dogarale.
„Ne gor’, Gruje, crne oči moje,
Mnogo su te puta ugledale!“
„„Ugledale, ali su nevirno.““ 80
Lipo joj je lišce dogaralo.
„Ne gor’, Gruje, lipo lišce moje,
Mnogo si ga puta obljubia.“
„„Ljubia sam, ali sam nevirno.““
Bile su joj dojke dogarale: 85
„Ne gor’, Grujo, bile dojke moje!
Mnogo puta si ih privrnia.
Lipa su ti sina odgojile,
Lipa sina mlada Andrijaša,
Koji te je od smrti vrnia.“ 90
Kad je Gruje riči razumia,
Gruje malom momku govoria:
„Andrijašu, drago dite moje!
Ti zacrpi jedno vidro vode,
Gasi dojke majki nevirnici. 95
Neka gori, ognjem izgorila,
Za neviru, ku je učinila!
(Druge ćeš se ljube dobaviti).“

Stj. Žiža, br. 22. od popa Košare, iz Premanture.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

Извор

Istarske narodne pjesme, izdala "Istarska književna zadruga", [Opatija], 1924., str. 47-48.