* * *


Najmilostivija je ljuba

Zaspa Ivo na travi zelenoj,
ulize mu zmija u njidarca,
pa kad mu se prsin prošetala
i pod bilon košuljon smirila,
on sazivlje milu sestru svoju: 5
»Vadi, seko, zmije iz njidarca!« 
»»Nimam, brate, neg tebe jedina,
da bi, brate, tebe ne imala,
ne vadin ti zmije iz njidarca!«« 
On sazivlje milu majku svoju: 10
»Vadi, majko, zmiju iz njidarca!« 
Al govori ostarila majka:
»Nimam, sinko, neg tebe jedina,
da bi, sinko, tebe ne imala,
ne vadin ti zmije iz njidarca!«  15
On sazivlje virnu ljubu svoju:
»Vadi, ljubo, zmiju iz njidarca.« 
’Na zagrće uz ruke rukave,
da će vadit zmiju iz njidarca.
’Na ne vadi zmiju iz njidarca, 20
nego vadi kolajnu od zlata.
Kajala se majka i sestrica,
Ča ne tiše vadit Ivi zmiju.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

Извор

Zlatna jabuka, Hrvatske narodne balade i romance, II knjiga, uredio Olinko Delorko, Zora, Zagreb, 1956., str. 72.