Molim te, diklice, nemoj mi zazrjeti

Molim te, diklice, nemoj mi zazrjeti Писац: Nepoznati autor

817. pesma prvog dela Ranjinina zbornika. Pjesmi fali svršetak, jer se u rukopisu izgubila stranica.

* * *

Molim te, diklice, nemoj mi zazrjeti:
   kad pozrem tve lice, ktje' malo strpjeti,
neka se nagledam od raja milosti,
   da veće ne predam u gorci žalosti;
tako mi ne umrijet u muci pakljeni 5
   želit mi je sad pozrjet tvoj obraz ljuveni,
jer mi je u njem lijek od jadne suzice
   ke ronim vas moj vijek cjeć gorke tužice.
Diklice gizdava, ini lijek nije moj
   negoli tva slava i veseo pogled tvoj. 10
Kad pozriš na mene, ostavim svaki trud
   i muke pakljene i čemer s jadom hud.

---