Mada/34

Mada
Писац: Nepoznati autor
ŠENA ČETVRTA

ŠENA ČETVRTA

OBLOŽDER i FANTAŽIJA

OBLOŽDER: Fi! Fi! Fantažija, sluša' malo neka ti rečem nešto za tvojj interes.
FANTAŽIJA: Evo me, govori brzo, er imam s gosparom cinjenje veliko.
OBLOŽDER: Pralju ti, da mi se tužila Vesela na tebe da si joj prolio dva jaja i da si je hotio celunut in publica platea; zato ti ovo govorim, ostavi je se, dokle ti je bolje, er nejmaš š njom dafara nego sa mnom.
FANTAŽIJA: A koju pretencion ti imaš vrh nje? ako se meni obećala, i ako veće ja sam počeo pir spravljati i večeras imamo konsumati matrimonio.
OBLOŽDER: Lažeš, er ona о tebi ne misli ni haje za tebe, ona są obećala meni i za ti senjo usadio sam joj prst u prsten i ima zaisto večeraska biti moja bez diferencije.
FANTAŽIJA: To ne može biti dokli sam ja živ a poslije može makar za manigolda, i ovo ti govorim ako misliš glave nosit, ostavi 'e se dokle ti je na brijeme.
OBLOŽDER: Ovo sam inkapač zaisto, ja vidim da mu bez oružja ovo nećemo adžustati, zato čeka' me tu neka doneseni mač, da se vidimo ili udrimo na pesti.
FANTAŽIJA: Što ćemo se biti, nego da joj idemo zakantati pod funjestrm i komu se s većom kreancom ukaže, da je njegova.
OBLOŽDER: Hoću, ma prvo hodi ti, a poslije ću ja za tobom.
FANTAŽIJA: Signor no, nego igramo alla mora, kо će proć.
OBLOŽDER: Via. 2... 6... 8... tutti.
FANTAŽIJA: Toka tebe, pođi a ja ću čekat odi za kantunatu i slušati.
OBLOŽDER: Ja otidoh. Hm! Hm! Hm! štropija me katarac, napateška sam se, ne znam hoću li reuškati.
          Gospoje Vesela, vesela hodila,
          kada se ti udaš za tvoga Obloždera.
Po rane bore sam eskvizito dosada, ako mi drugi veras ovako reuška, nećeš dobit, Fantažija, ne, nego se možeš otit apikati delongo.
          Izidi na prozor, ne stoji u kominu,
          donesi pršukat i onu patrinu!
Čini mi se da je njeko na funještri? ona je per vita mia. Što prajiš, Fantažija, ovamo se, da vidiš.
          Ja sam tvoj Obložder, Vesela dušice...
a sad ne znam što ide za ovizim, čeka' sad ću ga naći, sad tu nije riječi
          Izidi na prozor, Vesela ma draga.

(Odi ga proliva)

Ahi me, ahi me, vrilom ližijom, opadoše kože, a deserta, kučko, ovako ti mene trataš, an?
FANTAŽIJA: Ti si pulito reuško, alalarga' se, brace, smrdiš mi pišom; da sette sabbatti; infetaćeš mi glas, alia larga, pralju ti.
OBLOŽDER: Ja sam reuško. Hodi sada ti, to ćemo i viditi tebe.
FANTAŽIJA: Čeka' to ćeš i viditi! Evo me pod prozor, koliko bi mi sad valjalo da sam muziku učio, ma ne importa, ne ću onako infamo reuškati kо Obložder, zaisto me ne će pišom proliti.
          О gospoje ma gizdava,
          о Vesela moja mila,
          koje ures, dika i slava
          Fantažiju je sama mila.
A da mi je jedan klavočimbo, pulitije od svita privario bih Oblozdera, ma tot njemu, ja umijem i na suho kantati.
          Gdje su tvoji makaruli
          i iz Konavli kobasice
          gdje su dobri rafiuli,
          о Vesela, ma dušice?

Mada/34

Референце