Kraljević Marko služi cara
(Iz Promontura)
Sinoć se je oženia Marko,
A jutros mu bila knjiga dođe:
Red mu dođe, da na vojsku pođe!
Njemu majka žuto brašno spravlja.
Ljubi mu je košulju šikala 5
Zlatnom žicom, srebrnom iglicom,
Svaki punat suzicom livala,
Sva košulja u suzam plivala.
Ljubi mu je košulju davala,
Sele ga je mlada upitala: 10
„Ala, Matko, moj mijeli brajne!
Kad ćes, brajne, doći do dvorova?"
Ali Marko sestri odgovara:
„„Boga tebi, moja mila sele,
Kad uzrije javor jabukama, 15
Kad pobili perje na sokolu,
Onda mi se nadaj bilom dvoru!““
Al su. mlade domišljate bile,
Sokola su mlikom zadajale,
A javor su vinom zalijale! 20
Kad se svrši devet godin dana
Urodia javor jabukama,
Na sokolu pobilila perja;
Još ni Marka ni od njega glasa!
Pa mu ljubi bilu knjigu piše: 25
„Odi doma, Kraljeviću Marko!
Uzrija je javor sa jabukom,
Pobilila na sokolu perja!“ —
Svršila se deseta godina,
Još ni doma Kraljevića Marka. 30
Auđelija ljubi govorila:
„Mandalina, moja zaovice!
Ovo j’ nama deset godina,
Da ni doma Kraljevića Marka.
Krojimo si robu na junačku, 35
Sedlajmo si dva najbolja konja:
Meni Vilu a tebi Goluba,
I mi odmo do dvora careva,
Mi si odmo pooditi Marka."
One kroje robu na junačku. 40
Sedlaju si dva najbolja konja,
Ter su išle pred dvore. careve.
Kad su došle pred dvore careve
Međ sobom su pominjale straže:
Ala, Bože, .čuda. neviđena! 45
Lipe su ti dvi delije mlade.
Na pogledu kano i divojke
A na skoku kano i delije.“
Božju straži pomoć naztivaše:
„Bog pomozi stražo carovljeva, 50
Gdi mu sluga Kraljeviću Marko?"
„„Gori mu je u svitlim kamaram,
Gori sidi s virnom ljubi svojom!““
„Boga tebi, stražo carovljeva,
Zovi slugu Marka Kraljevića." 55
Veli straža Kraljeviću Marku:
„Bog te vidi, Kraljeviću Marko,
Tebe zovu dvi delije mlade,
Dvi delije znane i neznane,
I neznane nikad neviđene!" — 60
Marko grede na bile barkune
Govore mu dvi delije mlađe:
„Boga tebi, Kraljeviću Marko
Što ti uegreš juuak do dvorova?
Sele ti je priko mora dana, 65
Ljubi sutra za drugoga grede."
Kad je Marko riči razumio
Svoju j’ lipu ljnbi ostavia
I on grede caru čestitomu:
„Da, moj care, dobri gospodare! 70
Evo t’ služim deset godin dana.
Plati mene da ja doma gredem;
Sele mi je priko mora dana
A ljubi mi za drugoga grede,
Moju si grem ljubi odkupiti, 75
Moju si grem sele pohoditi."
„„Virna sluga, Kraljeviću Marko,
Lipše sam ti ljube dobavio!““
„Oj, moj care, mili gospodare!
Prva ljulav u srcu zavita 80
A druga je olovom polita."
Plati njega care gospodine
Plnti njega i on doma grede. —
I metnu ga za se na konjika.
Kad su došli u srid gore crne 85
Progovara Kraljeviću Marko:
„Boga vami, dvi delije mlade!
Za koga je moja sele dana,
Za koga mi moja ljubi grede?"
Al su njemu mlade besedile: 90
„Bog 1e vidi, Kraljeviću Marko,
Još nepoznaš sele ni ljubovce!
Ljubi ti je s tobom na konjiku,
Sele ti je uza te na konja.
Koš. sb.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
