Koleda svete Katarine
Sveta Katarina
Je bila jedina.
Od sedam godina
Nju su prišli prosit,
Nju su prišli prosit 5
Tri kralji od svita.
Oni zaželili
Cvića rumenoga.
Svetoj Katarini
Njoj otac govori: 10
„Hćerko Katarina,
Sada ti ziberi
Od ovih trih kralji,
Koga tebi drago,
Koga tebi drago 15
Za svog zaručnika."
„„Pojte mi vi s Bogom,
I otac i majka,
Jur vi dobro znate,
Da ja veće imam, 20
Da ja veće imam
Moga zaručnika.““
Na to se razjadi
Ta cesar židovski,
I slugam govori: 25
„Virne sluge moje,
Poslušajte mene,
Što ću vam ja reći:
Latite vi Katu,
Ter ju spropejajte, 30
Ter ju spropejajte
Va goru pustinju,
Gde bati ne tuku,
Sekire ne siku,
Ner drobne tičice 35
Prežejno šćumbore,
Neka nutri stoji
Devet godin dana.
Katino srdašce
Meni donesite, 40
Ocu i majčici,
Kralju i kraljici.“
Ali mi je Kate
Dobre sriće bila,
Sobum je imela 45
Malega pasića.
Sveta j’ Katarina
Slugam govorila:
„Virne sluge moje,
Ne koljite mene, 50
Ne koljite mene
Ner moga pasića.
Njegovo srdašce
Ocu odnesite.
Ocu i majčici, 55
Kralju i kraljici.
Kada mi budemo
V vrtu Jesemana,
Mestu Jožefata,
Vi hoćete stati 60
Ob desnu stran mene.“
Sluge su ju virne
Lipo poslušale:
Pasića zaklali,
Njegovo srdašce 65
Ocu su odnesli,
Ocu i majčici,
Kralju i kraljici.
Kad se je svršilo
Devet godin dana, 70
Ontrat se je kralju
Va sanju sanjalo,
Da je njegva Kate
Još va gori živa.
I slugam govori: 75
„Virne sluge moje,
Poslušajte mene,
Što ću vam ja reći:
Pojte vi šećući
Do gore pustinje, 80
Zač se meni noćas
Va sanju sanjalo,
Da je moja Kate
Još va gori živa.
Vi ju dopejajte 85
Na moje dvorove,
Da joj ja satarem
Njezine košćice!"
Sluge su ga virne
Lipo poslušale. 90
1 oni pojdohu
Va goru pustinju,
Svetu Katarinu
Va gori najdohu.
Ona mi šetaše 95
Od jelve do jelve,
Kako ona čela
Od cveta do cveta.
Sluge su se virne
Strašno prestrašili, 100
Svetu Katarinu
Lipo uhvatili.
Oni ju pejaju
Ocu na dvorove,
Ocu i majčici, 105
Kralju i kraljici.
Ontrat još je kralju
Veča tuga bila,
I slugam govori:
„Virne sluge moje, 110
Poslušajte mene,
Što ću ja vam reći:
Pojte vi delati
Ono strašno kolo,
Pojte vi oštriti 115
One oštre britve,
Ono strašno kolo,
Lipo obredite,
Sve nože do noža
I britvu do britve. 120
I njezino tilo
Zgora postavite,
S konopi svežite,
Na nože rižite!"
Sluge su ga virne 125
Lipo poslušale,
Ono strašno kolo
Lipo obredili,
Sve nože do noža
I britvu do britve, 130
I njezino tilo
Zgora postavili.
Kad su oni pošli
Kolo obraćati,
Ali im se kolo 135
Ni ganut ne daše.
Ontrat je to kralju
Veća tuga bila.
I slugam govori:
„Nije to svetica, 140
Ner je čarobnica.
Vi ju dopejajte
Va škuru tamnicu.
Neka nutri stoji
Sedam godin dana.“ 145
Kad se je svršilo
Sedam godin dana,
Ontrat se je kralju
Va sanje sanjalo,
Da je njegva Kate 150
V tamnici umrla,
I slugam govori:
„Virne sluge moje,
Poslušajte mene,
Što ću ja vam reći: 155
Pojte vi šećući
Do škure tamnice,
Zač se meni noćas
Va sanju sanjalo,
Da je moja Kate 160
V tamnici umrla.
Od Kati košćice
Na kupac zberite,
Od Kati prašiće
Na vetar vrzite!" 165
Kad su oni prišli
Pred škuru tamnicu,
Tamnica je svitla,
Kako svitlo sunce,
Katarina j’ lipja 170
Lipja i svetija,
Ner je prija bila.
Na vrh glavi ima
Od žija rožicu,
Na prsih joj mladoj 175
Svitlo sunce sija.
Krunicu držaše
I Boga moljaše.
Sam Isus joj maši,
Mašicu slušaše, 180
Ivan joj ju sveti
Lipo otpivaše.
Sluge su se virne
Kruto prestrašili,
Oni se vratili 185
I sada ka kralju
Na njegove dvore,
I kralju govore:
„Ajme meni, kralju,
Veli gospodaru, 190
Svitla kruno naša,
Prokleti cesaru,
Ča si ti učinil?
Sveto telo mučiš,
Ni ’no čarobnica, 195
Ner j’ ono svetica;
Još je tvoja Kate
Va tamnici živa,
Stokrat, Bože, lipja,
Lipja i svetija, 200
Ner je igdar bila.
Krunicu držaše
I Boga moljaše,
Sam Isus joj maši,
Mašicu slušaše, 205
Ivan joj ju sveti
Lipo otpivaše."
Ontrat je to kralju
Veća tuga bila,
I slugam govori: 210
„Virne sluge moje,
Poslušajte mene,
Što ću ja vam reći:
Vi ju dopejajte
Na prag od tamnice, 215
Da joj ja satarem
Njezine košćice!"
Sluge su ga virne
Lipo poslušali,
Oni ju pejaju 220
Na prag od tamnice.
Kad je to začula
Katina majčica,
Ona brže teče,
Ča hitrije može 225
Pred prag od tamnice.
Ondi ini padaše
Na nagi kolena,
Svetu Katarinu
Lipo ju prosaše: 230
„Sveta Katarina,
Hćerko materina,
Oprosti je meni;
Ako ne za drugo,
Za ’nih devet misec, 235
Kih sam te nosila
Va mojoj utrobi,
Za ’ne grišne prsa
S kimi sam te lipo
Grišna odojila!“ 240
Sveta Katarina
Majki oprostila.
Ontrat je to kralju
Veća tuga bila.
Kralj sabljom zamahne, 245
Zemlja se propade,
Nje otac nemili
Va dno pakla pade;
Sveta Katarina
S njezinum majčicum 250
Na pragu ostala.
S majkom u raj pojde,
U raju prebiva
S Divicum Marijum,
Ka Isusa rodi, 255
Ki nam neka bude
Svim na pomoć.
Amen!
Iz Uravićeve zbirke.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
