Knjižice, nut pođi, hrlo se odpravi
k onojzi gospođi, drago ju pozdravi
ter joj rec' od mene: "Bogme ti tvoj sluga
srdačcem zlje vene od gorcijeh jur tuga.
Nemoj mnit, - spomeni, - tebi ja er pišu, 5
od gorke boljezni jer veomi uzdišu.
Ako ćeš, moj brajo, da s tobom govoru,
na mjesto jur drugo u momu jur dvoru:
na drugo jur misto, moj venče, neka znaš,
neću doć za ništo, er ljubim tvoju čâs. 10
To li mi, sunačce, toj nećeš dopustit,
moje će srdačce tvu ljubav odpustit;
li mi će s boljezni s velikom biti toj,
cjeć vel'je ljubezni ku t' hoće razum moj.
Jer skoro jur hoće povehnut me lice 15
od smrtne nesrjeće za tobom, diklice;
zatoj mi tva rados tuj milos dopusti,
ako neć da mlados moju smrt opusti.
Er ti će žao bit, kad budem pomanjkat;
tomuj sam stanovit da me ćeš uplakat. 20
I hoću ovi lis u ruke da se da,
er ima tuj kripos, gospođi od zvizda."
Dosta.