Kad lice veselo ovej vil' najprija Писац: Динко Златарић
* * *
PJESAN III.
Kad lice veselo ovej vil' najprija
pozore i čelo i kose nazreh ja,
vas ukras od gospoj ke slijeđah ostavih,
a dvorit vas vik njoj svu misal postavih.
Jer mi tuj najedno sve dike vidit bi,5
ke ne ima zajedno vas saj svit u sebi:
toli zrak obličja od stvorca stvari svih
u dragom kipu sja posobno vrh inih!
S toga sâm ovi stvor u željah sveđ sliđu
a veće za ništor ne marim što viđu. 10
Ovako i pčela, čim sabrat med radi,
ne bi svud letjela po cvijetnoj livadi,
našla b' slas toliku da ki cvijet izbrani
sam zdrži, koliku sva njih množ ne hrani;
zašto bi ostala u poslu pri njemu, 15
a ine parjala, kako dil pri svemu.
Izvor
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str.169, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.