Jasnijeh zvijezda od nebesa
* * *
Jasnijeh zvijezda od nebesa
draga svjetlos nam ne siva
kad ih crni oblak skriva,
neg ostanu bez uresa.
More i voda zamućena
mučno svoje dno ukaže,
a cklo gnusno oku laže,
sve se proza nj vidi sjena.
Iskorijepi i obori
od vjetara plaha sila
hras žestoki i pun žila
ke mu izvrati k nebu gori.
Tim ko pravdu i istinu
razabrati pomno žudi,
svijeh obsjena pamet bljudi
ke opače na krivinu.
Strah odreni i ufan'je,
boles, rados ti najpreče
s čiste svijesti nadaleče
ako ć cijelo imat znan'je.
S ovijeh svijesti vid oslijepi,
s ovijeh razbor oblači se,
s ovijeh pamet zamuti se,
s ovijeh sud se izkorijepi.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Иван Бунић Вучић, умро 1658, пре 366 година.
|