Hvala od vile izvrsne
Bože, ka namira namiri ovuj vil?
Čudna t' me čes tira, Bogu se mnim u kril;
mni mi se nî druga pod nebi rođena
kojoj bih bil sluga sva moja brimena.
Ovo je ka krunu gizdavih nosi vil, 5
liposti sve punu, ljuvena srcu stril.
Ovo je ke lipos slovi jak Elene,
s kojom je taj kripos, život moj kom vene.
Tko ne bi ovuj vil služio dovika,
da bi ga u svoj kril primila nje dika? 10
Nahodi svu rados uhiljen š njom človik,
čudna je nje kripos, svaki je srcu lik.
Pokoj je i mir vas anđelska taj vila,
s kojom je moć i vlas, er bi svit dobila;
er bi svit smamila nje lipos i ures, 15
toliko jes mila, toliko draga jes.
Povik bih služil njoj, gizdavoj gospoji
ka srce i duh moj ljuveno opoji.
Mni mi se od luga rajskoga taj vila,
er [s] srca nî tuga ku ne bi odnila. 20
Ali je od višnje Dijane plemena,
ter svitlo ličce nje iz ličca ranjena?