Hoće li ikada vrijeme doć, da pozrem Писац: Динко Златарић
* * *
PJESAN LXVII
Hoće li ikada vrijeme doć, da pozrem
onu ka mnom vlada i koju želeć mrem?
Mrem uprav, i za hud poraz moj i smeće
smrtni me gorki trud umorit još neće.
Tamno dan, s plačem noć u trudu provodim, 5
odahnut čas nî moć, bez srca živ hodim.
Svrhu, jaoh, sve ima i gine sve na svit,
lje suzam mojima ne može svrha prit.
Cviliću vazda ja; zaman je svaki red
dokle mi ne prosja lijepe vil drag pogled, 10
lijepe vil pri kojoj pribiva s ljubavi
i misao i duh moj, a mene ostavi.
Gizdava gospoje, smišljaš li gorkosti
s kih venem bez tvoje izvrsne liposti?
Rečeš li kadgodir: "Daleč steć od mene 15
vijerni moj ne ima mir, uzdiše i vene"?
Izvor
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str.203-204, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.