Kripos je draga stvar i toli izbrana,
da velik Božiji dar pravo je nazvana.
Nju davni ki Boga našega ne znahu,
uresa dil mnoga božicom činjahu.
Pri njoj su sva blaga od nijedne vrijednosti; 5
ona sve primaga protivne silosti.
Ona mi (parjah strah) kamenit ravni put
i čini u tugah pokojno odahnut.
Ona mi podloži razlogu hotjenje,
ufanje uzmnoži u meni i smijenje. 10
Ter se već ne bojim ni srčna silnika,
ni nevolj svih s kojim nezgoda gre prika.
S tvrdijem ću prije srcem zagrlit svaki trud,
neg igdar bit kriv tijem što neće vrijednijeh sud,
Čistu svis čuvajuć dat se ću gvozdjem trt, 15
ognjem žeć, ne hajuć za boles ni za smrt.
Neka taj sva dobra uživa na sviti
ki cića njih obra nepravdu sliditi;
a ja ču zlo svako, da sam prav, pritrpit,
i kroz toj, prem ako nevesel, oholit. 20
Izvor
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str.186, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
