229. pesma Pjesni razlike
|
GOSPODINU FRANU GUNDULIĆU, PRIJATELJU SVOMU.
* * *
Vazmi svjet ovi moj, ki ti ću sad riti:
nemoj se tolikoj trudom zlo moriti,
umorni nu ruci podoban red podaj,
u jednoj da muci ne pati sveđer vaj,
znavši da razlog jes i običaj od svita,
da trudnu svaku čes čekan mir počita.
Skoro će prid skut tvoj zvir ona padnuti,
ku strila tvojih boj tač zlo ktje ganuti,
ter ćeš još na nje čas i mene dozvati,
da s tobom budu čas spravna doć kušati.
A ja ti tolikoj žuđu toj viditi,
radosti u čudnoj čudno ću živiti,
videć, što t' ma pjesan narečna jur reče,
da ti se stvora van ne stvori ni steče.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
|