Brijeme je jur, vilo, da pozriš na milos,
da pozri kad milo na mene tva lipos.
Ah, kad će na saj svijet blažen doć oni dan
da mogu tadaj rijet: stekoh tvu ljuvezan?
Brijeme je da sužna u mukah slobodiš, 5
ter me tač pritužna svezana ne vodiš.
Ah, jeda mene kad obasja sunačce
ter moje gorki jad ostavi srdačce?
Brijeme je da ljepos tva mene sahrani,
ka moju, jaoh, mlados i život moj rani. 10
Ah, zvijezde stvorene ljuvenijem na pomoć,
zač ste sad od mene odvratil' vašu moć?
Brijeme je da čuješ s jadovi uzdah moj,
ter me požaluješ ter meni daš pokoj.
Ah, kruno biserna, pridraga razbludo, 15
ne htij me čemerna striljati tač hudo.
Brijeme je da žalos i srca moga cvil
obrati se u rados, gospođe od svijeh vil.
Ah, kad će meni doć ljuvena onaj čes
da bi mi slatki moć naljubit tvoj ures? 20
Brijeme je da ljubav tva mene pomili,
ka mene nepristav nesrićna tač cvili.
Ah, mramor studeni i gorska svaka zvir
i luzi zeleni požal'te moj nemir.
Brijeme je srdačce me s tvojijem da združu, 25
prisvijetlo sunačce, oh, željno er tužu.
Ah, moj bi ljuven cvil odnila i plač hud,
a tebi ne bi bil rad mene nijedan trud.
Ali mi s' odlučil' da vični vaj patim,
ter bi mi pokoj bil da život prikratim? 30
Pravije m', mnim, bi bil' da pozriš ljuvezan
neg da bi tužna htil' mučiti noć i dan.
