*** (Снијег свуд и магла...)

Снијег свуд и магла...
Писац: Јаков Шантић




* * *


                      * *
                       *
 
 
Снијег свуд и магла и суморна зима! ...
– Пођимо, туго, на море, на жале,
На драге наше, лијепе обале,
Гдје топлог сунца и живота има,
 
И сјајних дана без студене зиме
И ведрих ноћи, тихих мјесечина,
И тужно-страсног мира наранчина,
И слатких сâња крај жала са њиме! ...
 
Ту да огранемо све тмине у груди –
Живота вече, у којему блуди
Море од чежња болесне младости!
 
– И са мирисима цвијећа наранчина,
Да у боловима хладних мјесечина
Ту заплачемо с пеленом радости!


Извор

  • Јаков Шантић:Сабране пјесме, Едиција Жива баштина, Свет књиге,Београд, и Институт за књижевност и уметност, Београд 2005., Приредио Синиша Тутњевић, стр. 85.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јаков Шантић, умро 1905, пре 119 година.