„Mrem s tebe", rijeh tebi; „rugaš se", reče ti;
ter dosle mir ne bi u mojoj pameti.
Jeda mi reče toj ne moguć vjerovat
da s tebe život moj toliku ima rat?
ali se ne činiš znat stvar ku dobro znaš, 5
hteć da me razčiniš pogrdom ku spravljaš?
O vilo pridraga, to li si lav tvrdi,
da mene jednaga i moj plač pogrdi?
Što će bit pak, bud' sad, nu vik bit neće moć,
da za te nisam rad i vesel život oć. 10
Evo plam ljuveni ne da mi već živit
gdi srce već meni u pepel poče it.
A moje dni strti u tvoju stavi vlas
i branit od smrti Ljubav ti zda oblas.
Meni je život drag, draga smrt bez mire: 15
svim se ja zovu blag, od tebe što mi gre.
Tim smirit mož' tvoje sve želje, moj cvite,
zač živit lipo je i umrit krozi te.
Izvor
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str. 171, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
