Што је пало у невр’јеме иње
| Што је пало у невр’јеме иње Писац: Јован Јовановић Змај |
Што је пало у невр’јеме иње
По Ајшиној по зеленој башти,
Пак се б’јеле софе и стазице,
Софе малко, а стазице јако? —
Није иње, већ је ђелзамиње,
Вјетар га је обронио с грања;
Није вјетар, већ су уздисаји
Пашинога најмлађега сина,
Што је Ајши сагледао лица —
Није лица, већ само очица.
Кад се Ајша по башти прошета:
Гдје ће стати, ту ће мирисати,
Гдје ће сјести, ту ће очи свести,
У сну чути како булбул жуди —
Није булбул у лугу зеленом,
Већ је булбул у срдашцу њеном.
Извор
уреди- Ракитић Слободан, Антологија поезије српског романтизма, Београд: СКЗ, 2011, стр 357
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 120 година.
|