Што је мени, што се дика жени!
Све просио, ал' не доводио—
Доводио, ал' с њом не живио —
С њом живио, ал' мене љубио!
Макар му се жена отровала,
Нек' се трује, нек' злато откује!
Стеван Бошковић. 1879. Бачванске песме. Печатња Игњата Фукса: Нови Сад. стр. 41.
