* * *
„Што је лијепо низ поље гледати
Жуту дуњу међу листовима,
Милу снаху међу деверима,
Девер снахи ријеч говораше:
„Ој снашице, питома ружице! 5
Ал’ си расла, бора гледајући,
Ал’ мојега брата чекајући?"
— Ој девере, мој златни прстене!
Стид је мене тебе погледати,
Ал’ некмоли с тобом говорити: 10
Ја сам била једина у мајке.
Шећер јела, шербет-воду пила,
А мила се водом од дулсије.
Чистила се свиленом махрамом.