[Што затекох, то посекох]
Што затекох, то посекох!
Усту, биче, пламениче!
Добро јутро, бољо!
Колико то било јутро,
толико ти ту било места. 5
На камен села,
с камена јела,
с камена ручала,
с камена вечерала,
с камена се удала, 10
камен ти кола била,
камен волови,
камен вођевина,
камен ђувеглија,
камен кум, 15
камен стари сват,
камен сви сватови.
Пошла црна квочка
и повела црвене пилиће.
Сусрела их мајка божја: 20
- Куд ћеш ти, црна квочко
са tвојим црвеним пилићима?
- ’Оћу д’ идем да помогнем (Марку)
што цвили гласом до неба,
сузом до земље. 25
- Врат’ се натраг, црна квочко
са твојим црвеним пилићима!
Отишла је (Мара) басмарица
и однела је перо у руци.
Она је лаке ручице, 30
чисте душице;
руком ће ма’нути,
душом ће да’нути,
па обајати и (Марку) ће лакнути.
Остаће (рука) лако к’о перо, 35
всдро к’о небо,
чисто к’о сребро,
благо к’о материно млеко.
Усту, биче, пламениче!
(314, с. 87)
