ШАЛАЈДАЛАЈДАНОМ!
Оставише мене моји
Пријатељи друзи;
Не жале ме ако свиснем
У јаду и тузи;
Али нашто досађиват'
Оваким диваном?...
Што весело нек, се пева!...
Шалајдалајданом!
Макар да се триста пута
Заклела меника,
И опет ме оставила
Лепа моја дика;
Место дике, ваља ми се
Грлити с бокалом,
Са бокалом и чашама...
Шалајдалајданом!
Тужио сам, плакао сам;
Ал' од јако не ћу;
Та и ја сам човек, браћо,
Та и ја умрећу;
Пређе смрти свако вече
И зорицом раном
Овако ћу да попевам:
Шалајдалајданом!
Понесете л' гробу мене
Плакати немојте,
За сандуком мојим црним
Весело ми појте;
Станите ми поред гроба
С препуним бокалом,
Па певајте, нек се ори:
Шалајдалајданом!