[Чуј, народе, нек вас Господ чује]
Чуј, народе, нек вас Господ чује,
немој зато нико да се каје
што се овде дуго задржава,
да се Свето јеванђеље јавља.
А што журиш, брале, на спавање, 5
кад се твоји дани брзо крате?
Једном лећ’ ћеш, дигнути се нећеш,
вечном дому мора да се крећеш,
тело ће ти у земљу почива,
душа мора навек бити жива. 10
Нема већа дела и вапаја,
кад се душа од тела одваја,
особито душа од грешника,
ту је, браћо, мука превелика;
није тео Бога ни да чује, 15
па сад не зна ди ће да путује.
Смрт га плаши, а страва га вата,
зове, јадан, и оца и брата,
зове мајку и сроднике своје:
„Ублажите тешке муке моје.“ 20
Руку пружа, ал’ помоћи нема,
јер му ђаво грозне муке спрема;
још му спрема кљеште и тестере,
да му душу од тела оделе;
и још друге невидљиве справе, 25
душу јадну немилице гњаве.
Јадна душа нигде помоћ нема.
Такве душе оплакиват' треба,
што презреше божју славу неба.
Браћо мила, нежни свете млади, 30
нек’ молитва вама не досади,
часни пости и велика бдења,
да би стекли за душу спасења.
