Чудан санак уснила дјевојка

* * *


Чудан санак уснила дјевојка

Везак везла лијепа дјевојка,
Везући је забољела глава.
На ђерђеф се главом наслонила,
Мало трену, ал се брзо прену.
чудан санак уснила дјевојка: 5
Гдје долетје сив-зелен соколе,
Деснијем је крилом опахнуо,
Десним крилом по десном образу:
Не вез’ веза, лијепа дјевојко,
Не вез’ веза, не купи чеиза[1]! 10
Ја сам теби чеиз сакупио,
И бијеле дворе саградио:
Без пенџера, четири дувара[2]."
Том се санку она осјетила[3],
Па говори својој милој мајци: 15
"Ону, мајко, везену кошуљу,
Којуно сам три године везла,
Ја је везла, ти ме мајко клела:
""Шћери моја, не издерала је!""
Сад је подај сироти дјевојци, 20
Нек се у њој проси ил удаје!"


Референце

  1. дјевојачки дарови, које дјевојка носи из куће очине, кад се удаје
  2. четири зида ј. гробница
  3. досјетила се шта би могло значити

Извор

Изабране народне пјесме II, женске, приредио Др. Никола Андрић, у Загребу, 1913, Тисак Краљ. земаљске тискаре., стр.111-112.

Босанска Вила 1903., стр. 113.