* * *
Чудан санак уснила дјевојка
Везак везла лијепа дјевојка,
Везући је забољела глава.
На ђерђеф се главом наслонила,
Мало трену, ал се брзо прену.
чудан санак уснила дјевојка: 5
Гдје долетје сив-зелен соколе,
Деснијем је крилом опахнуо,
Десним крилом по десном образу:
Не вез’ веза, лијепа дјевојко,
Не вез’ веза, не купи чеиза[1]! 10
Ја сам теби чеиз сакупио,
И бијеле дворе саградио:
Без пенџера, четири дувара[2]."
Том се санку она осјетила[3],
Па говори својој милој мајци: 15
"Ону, мајко, везену кошуљу,
Којуно сам три године везла,
Ја је везла, ти ме мајко клела:
""Шћери моја, не издерала је!""
Сад је подај сироти дјевојци, 20
Нек се у њој проси ил удаје!"
|
|
Референце
- ↑ дјевојачки дарови, које дјевојка носи из куће очине, кад се удаје
- ↑ четири зида ј. гробница
- ↑ досјетила се шта би могло значити
Извор
Изабране народне пјесме II, женске, приредио Др. Никола Андрић, у Загребу, 1913, Тисак Краљ. земаљске тискаре., стр.111-112.
Босанска Вила 1903., стр. 113.
