* * *
[Чува овце мала Мара]
Чува овце мала Мара,
Чувајући пландовала,
Пландиште се зажижало;
Гасила га мала Мара,
Гасећ’ прстен изгубила 5
На Лазара потворала.
Лазар јој се љуто куне:
„Н’јесам Маро имена ми;
Н'јесам ти га ни видио,
Камо л’ сам га ја узео; 10
Ја сам синоћ с’ војске дош’о
А јутрос сам у лов пош'о.
Кад изађох на Лозницу
На Лозници коло игра;
Свака сека до свог брата, 15
А Марија нема брата,
Већ се маша уз Томаша
Уз Томаша уз јунака.
Томаш колом поњихује
На свог брата намигује, 20
Братац му се осјетио
Брже коње добавио,
Баци Мару на алата
А Мијата на дората,
А Томаша на ђогата, 25
А ђогата преко поља
Кано звјезда преко неба.
Кад су били близу мора,
Марији су говорили:
„Видиш Маро сиње море 30
Ђе ћемо те оставити
Рибицама за вечеру!“
Кад су дошли сињем мору
Онда су јој говорили:
„Видиш Маро бјеле дворе 35
Ђе ћемо те оставити,
Старом баби изуваљу,
Милој мајци периљицу,
Својој секи другарицу
А Томашу за љубовцу.“ 40
Забиљежили:
В. Стакић и Ђ. Марковић
|
|
Референце
Извор
Босанска вила, 1887, година II број 6. Сарајево, 16. марта 1887, стр. 90-91.
