Честитам/22

ПРИЗОР II

ПРИЗОР II
СТЕВА ГРАБИЋ (улази на друга врата полако чешући се):
До сто ђавола! Мора да је већ доцкан, хоћу рећи рано! (Гледа на сат). Пола седам? Је л' могућо? Проклети фарбл, тако пролази време да човек ни не осети! Од јуче седам сати, еве до сада! Не мож', брате, кад си у губитку, па све чекаш да се регресујеш. Него што сам имао пеха, то не роди више! Ја ајнундрајсиг, а Ћира фирмал; ја три седмице, а Ћира три кеца; ја три кеца, а Ћира четири краља! Е, сад да се човек не једи! А рекао сазм да нећу са Ћиром више играти фарбла, па опет ме ђаво нанео! Али чекај само, пашћеш ти мени шака на шлагеру, а ту сам ја мајстор! То и јесте најлепша игра, а не губи се ни толико времена. Француска игра, брате, сасвим је друкчија него тај кочијашки фарбл. Тек кад оно рекнеш: аки, апре, неф, бакала! Та нема ништа преко шлагера! Него сад брзо да угњечим постељу да Мара не позна да нисам код куће спавао. Већ ја ћу њој рећи да сам дошао пункт дванаест! Не, рецимо пола један. Увек је боље на фртаље, јер се пречују кад искуцавају. Хајдмо сад да угњечимо постељу! (Оде преко пута у собу и одмах изађе). Не знам какве су то торбе у мојој соби? Ваљда су Марине па је метнула у моју собу, кô вели, мени не сметају. Има и право, ја сам слабо кад у својој соби. (Чешља се и пљувачком таре очи). Тако! Сад нека каже ко да нисам целе ноћи спавао. Па сад идем да будим жену и да је псујем што није уранила. Ха, ха, ха... баш смо ти ми мушки праве лоле! (Уђе у Марину собу и одмах изађе). Нема је! Постеља ни додирнута! Шта то значи? Да није у овој соби (Уђе у собу поред Марине собе и одмах изађе). Није ни овде? — Не разумем шта то може бити. (Звони). Софка! Софка!